I Subotici - gradu zelenila treba više ozelenjavanja
05.06.2025
Simbolično na Svetski dan zaštite životne sredine 5. juna 2025. godine upriličen je okrugli sto na kojem je prezentovan sažetak smernica sa predlogom sadržaja i preporuka za novi strateški dokument razvoja sistema zelenih prostora Grada Subotice.
Preko projekta “A gde vam je zelenilo?!” koje realizuje Udruženje TERRA’S u saradnji sa Regionalnim Arhus centrom Subotica, okupljen je Tim stručnjaka koji su sačinili ovaj predlog smernica koji će preko medija, društvenih mreža i internet strana biti predstavljen građanima, stručnoj i ostaloj zainteresovanoj javnosti. Cilj je da se u praksi primeni prvi stub Zakona o Arhuskoj konvenciji, obezbedi učešće javnosti u odlučivanju tako što će davati svoje mišljenje i sugestije što će doprineti kvalitetu predloga koji će se dostaviti nadležnima u lokalnoj samoupravi u nadi da će doneti odluka o formiranju Radne grupe za izradu novog strateškog dokumenta o zelenilu u gradu, rekla je u uvodu, Snježana Mitrović, rukovodilac Arhus centra Subotica i Udruženja TERRA’S.
Skupu se obratila Tatjana Đurković, nacionalna savetnica za zaštitu životne sredine, OEBS Misije u Srbiji. Pohvalila je predlog koji je stručni tim sačinio i osvrnula se na anketno istraživanje sprovedeno na oko hiljadu ispitanika. Istakla je činjenicu da je bio mnogo veći odziv žena za popunjavanje upitnika, a pokazalo se da njih mnogo više zanima zelenilo od muškarca, što može biti smernica za dalje aktivnosti. Đurkovićeva je ponudila podršku Misije OEBS u Srbiji ukoliko se Gradska uprava odluči za izradu novog strateškog dokumenta.
Tim stručnjaka je predvodila, Nataša Đereg, iz Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR, koja je prezentovala smernice rekavši da je sve veći značaj i neophodnost prisustva zelene infrastrukture u urbanom području, posebno sa aspekta prilagođavanja na klimatske promene, smanjenja uticaja zagađenja, prevencije prirodnih nepogoda i slično, te da se zagovara da nadležni u Gradskoj upravi Subotica pristupe problematici zelene infrastrukture strateški, multidisciplinarno i integralno. Neophodno bi bilo da se u budućem periodu izradi sektorska strategija, koja bi sagledala sve aspekte uspostavljanja, unapređenja, očuvanja i zaštite zelene infrastrukture i kao servisa ekosistema.
Takav jedan dokument u Subotici bi mnogo značio, jer bi mogao da kreira preduslove za privlačenje finansijskih sredstava iz fondova Evropske unije i drugih međunarodnih izvora, i postavio bi razvoj zelenila u gradu na mesto koje mu pripada.
Naglasila je da je potrebno povećati ulaganja u javno zelenilo, strožije kažnjavati oštećivanje javnog zelenila, uraditi analizu stanja koja podrazumeva i završetak izrade Katastra javnih zelenih površina i svakako povećati nadležnost Sekretarijata za zaštitu životne sredine i formirati organizacionu jedinicu koja bi se bavila svim aspektima očuvanja i razvoja zelene infrastrukture. Građanima je pak potrebno više informacija i uključivanja u donošenje odluka. Udruženja TERRAS i CEKOR su voljni da u budućem periodu nastave da rade na ovoj temi, te da zajednički kroz projekte sprovedu novu strategiju ozelenjavanja Subotice i okoline, zaključila je Nataša Đereg.
Jedan od autora i član Tima stručnjaka, Pera Marković, iz Centra za regionalna istraživanja radio je i na analizi anketnog istraživanja koja je pokazala da ogromna većina anketiranih (oko 90%) smatra da u Subotici treba više zelenila i to po celom gradu, kao i da je potrebno zaštititi postojeće zelenilo od nove stanogradnje. U skladu sa ovim stavom, svega oko 40% anketiranih je zadovoljno obimom postojećeg zelenila u svojoj zoni stanovanja. Marković je rekao da će Subotica ubudućnosti imati problem, jer su nam drvoredi stariji od 150 godina. Naš najstariji park je star oko 120 godina. Tu se stvari veoma sporo razvijaju, i veoma sporo dolazi do vidljivih promena. Zato su neophodni dugoročni planovi.
Nakon uvodnih izlaganja usledila je kvalitetna i na momente burna diskusija. Iz Pokreta gorana Subotice shvataju želju za sadnjom, ali apeluju da se to radi u saradnji sa strukom i da se obavezno obezbedi nega drveća. Naglašavaju da su zakoni dobri, ali se moraju primenjivati. Od strane Organic Control Systema su se čule ideje za ozelenjavanjem krovova zgrada i razvijanjem urbane poljoprivrede što nije novina u svetu. Takođe, je spomenuta ogromna deponija koja je dugo bila ruglo na ulazu u Suboticu. Predloženo da se tu podigne “kapija zelene secesije” tako da gosti imali što lepšu sliku kad dolaze u naš grad.
Većina učesnika se zapitala kako naterati investitora da se pridržava zakonskih odredbi u vezi podizanja zelenila oko stambenih i poslovnih objekata. Skrenuta je pažnja na slučajeve gde je pojedinim odbornicima zabranjen dolazak na javne rasprave na različita dokumenta što je u suprotnosti sa zakonskom regulativom. Iz Centra za ekologiju i energiju naglašavaju da se briga prema zelenilu mora razvijati od dečjeg uzrasta. Izneto je i mišljenje da se u budućem novom dokumentu mora prvo sagledati postojeće, neko nulto stanje, i izanaliziraju stari programi: koje su aktivnosti bile predviđene, zašto nisu sprovedene i ko je za to kriv. Udruženje Solidarnost je detaljno analiziralo smernice, te će pismeno dostaviti sijaset primedbi i sugestija na e-mail: aarhussu@openunsubotica.rs ili terras@terras.org.rs.
Na kraju su se učesnicima obratili i aktivisti Mreže Arhus centara Srbije. Najmlađa članica je Arhus centar Sombor, kojim rukovodi Jelena Ilić. Uporedila je naša dva grada koja u Vojvodini važe za gradove zelenila, ali je upozorila na sve manju pošumljenost pokrajine. Ukazala je na pojavu investitorskog urbanizma na uštrb javnog interesa što će imati negativne i štetne posledice imajući u vidu uticaj zelenila u borbi sa klimatskim promenama.
Darija Šajin iz Arhus centra Novog Sada je ukazala na energiju koju danas mladi imaju i značaj volontiranja. Predstavila je ‘’Zeleni poziv“ - vodič za volontiranje namenjen svima koji žele da doprinesu zaštiti životne sredine – bilo da su građani, nastavnici, omladinski radnici, predstavnici institucija ili kompanija koje traže smislen CSR angažman. Nije važno koliko imate znanja – važno je da imate volju. Vodič sadrži konkretne korake kako organizovati volontersku akciju, uključiti zajednicu, sarađivati sa školama i firmama, kao i predloge za pokretanje inicijativa bez velikog budžeta. Cilj mu je da ekološki aktivizam postane svakodnevnica, a ne izuzetak – i da podseti da prirodi ne trebaju savršeni ljudi, već prisutni na terenu.’’ – rekla je Darija Šajin autorka vodiča koji se može preuzeti na linku: https://aarhusns.rs/wp-content/uploads/2025/06/1.-Vodic-Zeleni-poziv-148x210-1-1.pdf
Na okruglom stolu su se okupili predstavnici lokalne samouprave i javnih ustanova, komunalnih preduzeća, razvojnih agencija i organizacija civilnog društva iz oblasti zaštite životne sredine. Organizator je Regionalni Arhus centar Subotica u saradnji sa Udruženjem TERRA’S, a održan je u okviru projekta Mreže Arhus centara Srbije pod nazivom ’’Unapređenje primene Arhuske konvencije kroz podizanje svesti, javni dijalog, umrežavanje i veće učešće građana“. Nosilac projekta je Arhus centar Novi Sad, a realizuje se uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.
